„Zaista, Francika, mnogo štošta se promenilo za ovo vreme dok sam se potucao po svetu. Obogatili ste se, a ja sam prosjak, skitnica“ prve reči sa scene Jugoslovenskog dramskog pozorišta izgovorio je Branko Pleša kao Maks u Kralju Betajnove.

Marija Crnobori će kasnije, u poverenju, prijateljima poveriti da je, zapravo, ona prva izgovorila reči koje su se čule sa pozornice JDP-a, jer je iza scene uzviknula „Maks!“

Predstava Jegor Buličov Maksima Gorkog u režiji Mate Miloševića na festivalu Teatar nacija.

„To je trupa!“

„Režija Mate Miloševića pravo je čudo preciznosti i umerenosti.“

„Milivoje Živanović pružio nam je majstorsku interpretaciju Jegora, koju bi Antoan i Stanislavski podjednako voleli.“ (pariska kritika)

Najbolja predstava Rodoljupci Jovana Sterije Popovića u režiji Mate Miloševića.

Sterijine nagrade za glumu Viktoru Starčiću i Milanu Ajvazu,

za scenografiju Milenku Šerbanu.

Francuski plakat za predstavu Ožalošćena porodica Branislava Nušića u režiji Mate Miloševića.

„Evo, na primer, nedavno ste videli, tu neki komad, kazališne tikvice. Kako cvate tikva, ali ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate, jer ona je, izgleda, potpuno gnjila… blati naš društveni sistem, hoće na svaki način da se naše društvo… prikaže kao društvo koje ne valja… Znate vi šta on to govori… A ko govori? Govori onaj koji je bio na Mramoru, na otoku tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina… to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni… Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego, naprotiv, da bude glas javnosti, onaj koji će njih onemogućiti da se bave takvim poslom.“

                                                                  Josip Broz Tito, Zrenjanin, 25. oktobar 1969.

Paklena mašina Žana Koktoa u režiji Branka Pleše.

Selekcija predstave Veseli dani ili Tarelkinova smrt za Festival malih scena u Sarajevu inicira promenu propozicija i imena festivala koji tada postaje Festival malih i eksperimentalnih scena (MES).

Predstavom Duga u crnini Olge Savić otvorena treća, kamerna scena JDP-a.

„Ušao sam u ovo pozorište na vrlo neobičan način. Milan Dedinac, koji je ovde bio direktor drame negde 1954. godine, smatrao je da ovo pozorište mora da ima dramaturga. U to vreme na pozorišnoj akademiji nije bilo odseka za dramaturgiju. Ja sam napisao jednu kritiku o Belovićevoj predstavi, koga nisam poznavao, a to je bio Plautov Hvalisavi vojnik, i to se mudrom rukovodstvu Jugoslovenskog dramskog, sa Dedincem na čelu, jako dopalo. Ja sam onda dobio parvo da dolazim u pozorište, da sedim u poslednjim redovima partera, da ćutim i da gledam šta rade velikani, šta radi Mata Milošević, šta radi Bojan Stupica. U to vreme gledao sam Jegora Buličova, kako se sprema Na dnu, Bojana Stupicu kako radi Mirandolinu, Belovića kako sarađuje sa njim na Mirandolini i na drugim predstavama, i tako sam ispekao pozorišni zanat na jedan određeni način i prošao, tako da kažem, od šegrtovanja, kao bibliotekar u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Istovremeno sam bio formalno postavljen za asistenta režije, pa sam morao i da asistiram. To sam radio kod Mate Miloševića, jednu divnu predstavu, predivnu predstavu Ožalošćena porodica, koja bi i danas bila možda najmodernija koja je ikad napravljena. Tu sam zatekao Velibora Gligorića, od koga sam naučio ono za šta je on bio dragocen, a to je da je pozorište društveni čin i da mora biti angažovano na bilo koji način, ali ne direktno; od Dedinca, da je to divan, pravi intelektualni posao. Kad je odlazio, rekao mi je: „Znate šta, sveta dužnost svakog intelektualca na Balkanu je da se ne prepusti nikakvoj formi primitivizma.” Jugoslovensko dramsko je pravi primer toga šta je intelektualni nivo. I ja sam sebi stavio u zadatak da budem na nivou.”

(Dragan S. V. Babić, Jugoslovensko dramsko pozorište – samim sobom, Jovan Ćirilov – Čovek za sva vremena)

Ulm (SR Nemačka), Sarajevo…

Izgorela je Velika scena, gledalište i deo kancelarija.

Pored Teatra „Bojan Stupica“ postavljena je baraka od 200m² u kojoj su smešteni probna sala, garderobe, administracija, uprava i fundus kostima.

„Ovaj dan nekad je bio veliki praznik, a sada nije. Danas mu je zadnji put da je ovdje, a onda će sasvim u istoriju. Što je to zgodno! Danas ovako, sutra onako. Životić…  Onda će jednom biti kao rimske iskopine. 

Tako je: odozgo duva, odozdo trese. Na gradilištu rade! I to rade izvanredno temeljito. Svašta tu ima! Ona kamena vata je jedan sloj za izolaciju od zvuka. Ma, sve će biti super, pa i kad bude, neka bude. “  (Marija Crnobori, Životić – četvrtak, 29.11.2001)

„Odmarširala sam do građevine. Vidjela sam da će fasada ipak biti zastakljena. Strah me je kamenja… Ali često smo se bojali događaja koji se nisu ni dogodili!

No, dobro.“  (Marija Crnobori, Životić – četvrtak, 27. februar 2003.)

Bure baruta na MESS-u u Sarajevu (posle 11 godina prva beogradska predstava na MESS-u) i na festivalu Iberoamericano u Bogoti u Kolumbiji;

Beogradska trilogija na Festivalu malih scena u Rijeci;

Supermarket u Moskvi;

Šoping & Faking gostuje u Umagu;

Skup u Kopru u Sloveniji.

Arhitekte nove zgrade JDP-a su Zoran Radojičić i Dejan Miljković; unutrašnje uređenje Ivana Milenković. Postavljena je pozorišna skulptura Mrđana Bajića u atrijumu. U foajeu sačuvan mozaik Devojka sa bakljom Mila Milunovića.

Jugoslovensko dramsko jedno je od četiri pozorišta – uz moskovsko, petrogradsko i izraelsko – koja se nalaze u ovoj najznačajnijoj evropskoj teatarskoj  organizaciji a da nisu iz zemalja članica Evropske Unije. Beograd je postao jedno od sedišta (2014), a JDP nekoliko puta i domaćin generalne skupštine Unije teatara Evrope (2008. i 2019), kao i dve konferencije (2012. i 2017).

Film Dragana Babića

Dramatizacija: Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević, Božo Koprivica i Miloš Krečković

Poslednja režija Dejana Mijača

Stefan Bundalo – Mletački Trgovac

Nebojsa Ljubišić – Otelo

Slobodan Tešić – Zločin i kazna

Vrhunski pozorišni reditelji podelili su refleksije o svom radu i o pozorištu uopšte, sa publikom, mlađim profesionalcima i onima koje teatar zanima kao društveni fenomen. Svima je zajedničko veliko iskustvo i potpuna posvećenost pozorištu.

Robert Vilson, jedan od najznačajnijih pozorišnih reditelja na svetu, održao je na Sceni „Ljuba Tadić” predavanje pod nazivom „1 DA LI STE BILI OVDE? 2 NE, OVO JE PRVI PUT“.

Slovenački reditelj Dušan Jovanović u JDP- u je režirao tri predstave, a jedna od njih, prazivedba Balkanskog špijuna, odigrana je stotinu i pedeset puta, označavajući ključni trenutak u društvenom, političkom i pozorišnom životu Jugoslavije, svojevrsni arte.fakt epohe.

Slobodan Unkovski, najpoznatiji i najznačajniji makedonski reditelj, i jedan od nekoliko najvažnijih jugoslovenskih reditelja, u JDP-u je radio desetak puta, a njegov Hrvatski Faust, Bure Baruta i Šine obeležili su poslednje tri decenije našeg glumišta, svaka na svoj način predstavljajući i više od pozorišnog čina – izraz duha svog vremena.

Jugoslovensko dramsko pozorište se tokom 2019. godine priključuje evropskom projektu YouPerform na osnovu projekta UNART koji okuplja mlade umetnike i autore širom Nemačke. U YouPerform-u, pored JDP-a, učestvuju najznačajnija nemačka pozorišta, kao i pozorište iz Holandije, Francuske i Mađarske, a nosilac projekta je Talija teatar iz Hamburga.